Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA) razmatrala je mogućnost da ponovo pošalje astronaute na Mesec. Ali pošto bi misija koštala 150 milijardi dolara, američka administracija zaključila je da je to previše skupo, pa je Kongres u septembru ukinuo taj program. Sada inženjeri NASA iz Svemirskog centra Džonson u Hjustonu kažu da za delić te sume mogu da pošalju humanoidnog robota na Mesec za manje 200 miliona dolara, plus 250 miliona koliko bi koštala raketa. I tvrde da to mogu da urade za 1.000 dana.

Ovu ideju, poznatu kao “Projekat M”, smislio je pre godinu dana Stiven Dž. Altemus, glavni inženjer NASA. On je našao donatore, okupio inženjere i angažovao kompanije i ostale ogranke NASA da obave preliminarne testove i istraživanja.  

 

 (Dalje)

Ortodoksna naučna zajednica godinama nas kljuka teorijama da mi ovdje dole na zemlji nemamo razloga da se brinemo u vezi udara nekog većeg meteora jer se takve stvari dešavaju samo jednom u nekih 500,000 do 1,000,000 godina. Sada, jedna mala grupa naučnika dovodi u pitanje takve tvrdnje: Naučnici iz te grupe tvrde da su dokazi za takve udare tokom poslednjih 10000 godina, što je poznato kao holocenska epoha, dovoljno jaki da obore trenutne procjene u vezi toga koliko često zemlja doživi silan udarac jačine eksplozije od nekih 10-megatona. Umjesto jednom u 500,000 do 1 milion godina, kako astronomi sada kalkulišu, katastrofalni udari se mogu dešavati svakih par hiljada godina. Uz pomoć satelitskih snimaka na ‘Google Earth’, oni nalaze mnogobrojne kratere nastale od udara meteora koji prije nisu bili otkriveni. Ovi naučnici, koje možemo nazvati Grupa holocenskog udara, pronašli su mnoge kratere gdje su meteori udarili u zemlju u poslednjih 10 hiljada godina. (…)

 

 

 (Dalje)

 

Evropski astronomi saopštili su da su otkrili 32 nove planete koje kruže oko zvezda izvan našeg Sunčevog sistema i da veruju da njihovo otkriće znači da 40 odsto i više zvezda nalik Suncu ima takve planete.

Sa novootkrivenim planetama, čija se veličina kreće od pet puta veličine Zemlje do pet puta veličine Jupitera, ukupan broj poznatih egzoplaneta iznosi oko 400, rekao je Stefan Udri iz ženevske opservatorije u Švajcarskoj sa sastanka astronoma u portugalskom gradu Portu.

Tim astronoma koristio je spektograf HARPS, pričvršćen za 3,6 metara dugačak teleskop, postavljen u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u La Sili u Čileu.

Pomoću HARPS-a otkriveno je više od 75 planeta izvan Sunčevog sistema, ili egzoplaneta, koje kruže oko 30 različitih zvezda, naveo je Rojters.

Nova raketa skratila bi putovanje do „crvene planete“ šest puta, a do tada informacije o Marsu stižu sa orbitera...

Naučnici NASA pripremaju za testiranje visokotehnološku raketu VASIMR, koja bi vreme potrebno za put do Marsa mogla da skrati čak šest puta – na 39 dana.

 

PUT - Frenklin Čang-Dijaz, naučnik Tehnološkog Instituta u Masačusetsu i astronaut koji je učestvovao u nekoliko misija u svemiru, navodi da bi raketa VASIMR (Variable Specific Impulse Magnetoplasma Rocket) koristila električnu energiju da pretvori gorivo, kao što su vodonik, helijum ili deuterijum, u plazma gas, koji ima temperaturu od 11 miliona stepeni Celzijusa. Na ovaj način šatl bi mogao da putuje brzinom od 55 kilometara u sekundi.
Jonizujuće gorivo stvorilo bi i magnetno polje oko letelice, čime bi je zaštitilo od radijacije. Model VASIMIR testiran je u vakumu u dogovoru sa NASA, a 2013. godine biće isproban prototip od 200 kilovata VX-200. Zbog uskraćenog budžeta za istraživanja svemira u narednih 10 godina, NASA pregovara sa privatnim firmama koje bi investirale u nove projekte kako bi se putovanja u svemir, ipak, nastavila.
U međuvremenu, naučnici će u aprilu pokušati još jednom da uspostave kontakt s letelicom Feniks na Marsu, s kojom je, tokom zime koja je nastupila na crvenoj planeti, izgubljen kontakt. Letelica Feniks poslata je na Mars maja 2008. godine u misiju koja je trebalo da traje 90 dana, računajući vreme na Marsu, što je otprilike dva puta duže u odnosu na naše vreme. Feniks je umesto 90 „preživeo” čak 150 dana, tokom kojih je skupljeno mnogo zanimljivih informacija o „crvenoj planeti”. Kada je nastupila zima na Marsu, kontakt s Feniksom je izgubljen.
Naučnici NASA navode i da su impresionirani količinom podataka koje dobijaju od najnaprednijeg izviđačkog orbitera sa Marsa, koji je od 2006. godine do sada poslao 100 terabita informacija od 2006. godine, što je ekvivalent od oko tri miliona pesama MP3 formata ili 35 sati video materijala visoke rezolucije. Još preciznije, navodi NASA, to je tri puta više podataka nego što su orbiteri slali sa meseca.

Sve smo bliži odgovoru ima li života van Zemlje
Novo istraživanje Univerziteta „Leicester” pokrenuto je kako bi se došlo do odgovora da li postoje vanzemaljci ili neki drugi oblik života van Zemlje. Profesor ovog univerziteta Mark Sims u utorak, 16. marta, održaće predavanje na ovu temu, a opisaće i instrument Lajf marker čip koji bi trebalo da bude poslat 2018. godine na misiju na Mars. „Zahvaljujući najnovijoj tehnologiji u narednih 10 do 20 godina znaćemo da li negde u galaksiji postoji neka planeta nalik našoj. Ulazimo u eru kada bismo mogli da dobijemo odgovor na jedno od najvećih pitanja: Jesmo li sami u univerzumu?”, kaže profesor Sims.

Činjenice o marsu
Četvrta planeta u Sunčevom sistemu
Poznata i kao „crvena planeta” zbog oksida gvožđa na površini
Prvo istraživanje obavljeno je 1965. godine
Prosečna brzina kretanja je 24.077 km/s
Rastojanje između Zemlje i Marsa varira između 55 miliona i 400 miliona kilometara

Naučnici koji za vanzemaljcima tragaju istažujući zvezde uvereni su da su oni "negde gore" i nadaju se da će se "bliski susret prve vrste" dogoditi uskoro.

Oni postoje, najverovatnije prate šta radimo, ali mi još ne raspolažemo tehnologijom da ih otkrijemo, tvrde astronomi i astrofizičari.

VANZEMALJCI Najnovija tehnološka dostignuća, međutim, otvorila su put do provere milione doskora nepoznatih zvezdanih sistema i dramatično povećala izglede da se u kosmosu u narednih 15 godina pronađu oblici inteligentnog života, uvereni su stručnjaci jedne od najvećih privatnih "agencija za vanzemaljce".
"Očigledno je da istražujući našu galaksiju tražimo iglu u plastu sena, ali u njoj 'igala' ima na hiljade", uveren je Set Šostak, astronom u neprofitnom kalifornijskom Institutu za vanzemaljsku inteligencije (SETI).
"Ako je to slučaj, istraživanjem brojnih novih zvezdanih sistema postoje dobri izgledi da u naredne 22 godine sretnemo inteligentne vanzemaljce", tvrdi Šostak.
Šostak, inače Australijanac poreklom, inače smatra da "čak i ako se u kosmosu otkrije postojanje života, mi još uvek znamo suviše malo o njegovoj formi i sumnjam da bi oni bili spremni da komuniciraju s nama".
Od osnivanja 1984. institut SETI istražuje radio signale s nadom da će otkriti emitovanje iz kosmosa. Njegov projekat "Feniks" svake godine održava dva tronedeljna savetovanja u sedištu džinovskog radio teleskopa u Aresibu, u Kostariki.
Projekat "Feniks" je 1997. poslužio kao inspiracija za snimanje filma "Kontakt" s Džodi Foster u glavnoj ulozi. U njemu ličnosti tragaju za životom u kosmosu. Uz to, "Feniks" je privatno finansirani naslednik originalnog NASA programa koji je ukinut 1993. zbog sumnjičavosti američkog Kongresa.
"Primali smo signale, ali sve naše kontrole pokazivale su da 'na vezi' nije I-ti, simpatični lik iz poznatog naučnofantastičnog filma, već da su signali poreklom sa Zemlje", vajka se Šostak i podseća da je SETI finansirao sa 26 miliona dolara izgradnju džinovskog teleskopa.
Šostak je uveren da u svemiru postoje inteligentna bića, ali ne očekuje da su mnogo ljubazna i spremna na komunikaciju, a još manje da su nalik na simpatičnog, buljookog I-tija.
On je uveren da je sastav organizma vanzemaljaca sličan ljudskom, jer koriste organske materije na bazi ugljenika, da poseduju centralni nervni sistem, oči, jedna ili dvoja usta, noge i sposobnost neke vrste reprodukcije.
Šostak ipak misli da je inteligencija vanzemaljaca mnogo svetlosnih godina izvan inteligencije čoveka.
"Možda ono što ćemo susresti neće biti biološki život, već neka vrsta veštačkog oblika života. Ne treba očekivati da ćemo na kraju puta sresti vanzemaljca koji na bilo koji način liči na one iz filmova", upozorio je Šostak.

SVEMIR - Evropa će izgraditi najveći teleskop na svetu u čileanskoj pustinji Atakama. Teleskop, koji je pet puta veći i jači od trenutno najvećeg na svetu, snimaće planete izvan našeg sunčevog sistema, a prečnik „objektiva” biće 42 metra.

Prvu, istorijsku, poruku preko Tvitera poslao je 22. januara ove godine astronaut Timoti „TJ“ Krimer...

Iako će obični smrtnici još malo sačekati da „prošetaju” svemirom, NASA je pružila neverovatnu priliku da svi koji to žele astronautima postave pitanja putem najopularnije mreže za razmenu kratkih poruka Twitter, na koju će im astronauti odgovarati uživo.

PORUKA - Do sutra u 8.24 časova po srednjoevropskom vremenu Majk Masimino primaće iz stanice u Hjustonu poruke za šestočlanu posadu koja je pre dva dana lansirana iz Centra „Kenedi”, a koja će u svemiru provesti 13 dana. U dvadesetominutnom živom prenosu oni će odgovarati na pitanja. Svi koji žele da saznaju šta je to najspektakularnije što su astronauti videli mogu poslati pitanja na Tviterov nalog: @ astro_Mike.
Istorijski momenat koji je prethodio ovom NASA projektu jeste prva poruka iz svemira, takođe putem Tvitera, koju je 22. januara uputio Timoti „TJ” Krimer, inženjer leta.
- Zdravo Tviterovci! Uživo tvitujemo iz međunarodne svemirske stanice i ovo je prvi „tweet” iz svemira - objavljeno je 22. januara na najpopularnijoj društvenoj mreži za razmenu kratkih poruka.
Drugi astronaut Soiči Noguči preko vebsajta „Twitpic” šalje neverovatne fotografije Zemlje iz svemira. Revolucija u ovom vidu komunikacije je što su astronauti ranije slali poruke mejlom u bazu odakle su postavljane na Tviter, a sada imaju direktan pristup.
NASA je odnedavno na svom sajtu aktivirala prenos iz međunarodne svemirske stanice zahvaljujući kom se u bilo kom trenutku može pratiti svakodnevni život astronauta. Preko linka http://www.nasa.gov/station klikom na „Live Space Station Video” mogu se videti astronauti kako lebde ili vežbaju, ili se može pogledati kabina iznutra ili svemirska stanica spolja. Još zanimljivija je činjenica da se izlazak ili zalazak Sunca može videti svakih 45 minuta, jer stanica obiđe Zemlju svakih sat i po budući da putuje brzinom od 28.163,52 kilometara na sat.
Astronauti sada svakodnevno na Tviter šalju poruke „Zemljanima” o tome šta rade, a te poruke mogu se pratiti na: twitter.com/NASA_Astronauts.

Spejs šatl Atlantis spreman je za 11-dnevnu misiju renoviranja orbitirajućeg teleskopa Habl, saopštila je danas američka svemirska agencija NASA. Lansiranje američke svemirske letelice, čiji je zadatak da po peti i poslednji put renovira teleskop koji od 1990. orbitira oko Zemlje i šalje snimke iz svemira, biće obavljeno danas u 14.01 (18.01 GMT) iz Kenedijevog kosmičkog centra na Floridi. MISIJA "Atlantis je spreman za poletanje", najavio je direktor za testiranje Čarli Blekvel-Tomson, dodajući da sve teče po planu i da meteorolozi najavljuju povoljne vremenske uslove. NASA je dosad poslala četiri misije za popravku i unapređenje teleskopa Habl koji je u orbiti od 1990. godine. Ova peta, ujedno i poslednja misija, ima za zadatak da produži rad teleskopa za još pet godina. Tokom renoviranja "svemirskog oka", astronauti će izvesti pet svemirskih šetnji, svaka u trajanju od najviše sedam sati. Na teleskopu će biti instalirane dve nove kamere, popravljena dva instrumenta, zamenjena sva šest žiroskopa i baterije i postavljena rampa koja će omogućiti da se Habl skloni iz orbite nakon obavljene misije. Dosad najveći instrument u istoriji astronomije, svemirski teleskop Habl, nazvan po američkom astronomu Edvinu Hablu, je projekat nastao saradnjom NASA i Evropsle svemirske agencije. Na mnoge načine je izmenio ljudsko razmišljanje o svemiru i njegovom nastanku. Doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima. Smešten na 600 kilometara visine, teleskop napravi pun krug oko Zemlje za nešto manje od 100 minuta. NASA, međutim, upozorava da se pred misijom Atlantisa nalaze teški izazovi. "Ovo će biti najteža misija servisiranja koja predstoji našim astronautima u smislu veličine zadatka", kazao je Preston Barč, rukovodilac misije. Putovanje do Habla je veoma rizično jer postoji daleko veća opasnost da Atlantis bude pogođen svemirskim otpadom i mikrometeorima nego šatl koji leti na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) jer teleskop orbituje na gotovo dva puta većoj visini od MKS. NASA se nada da će renoviranje omogućiti 11-tona teškom teleskopu da ostane operativan do 2014. kada bi trebalo da bude zamenjen novim, mnogo moćnijim Svemirskim teleskopom Džejms Veb (JWST), nazvan po Džejmsu Vebu, drugom administratoru NASA.