POZITIVNA ZONA

Sunce i njegov sistem su mali deo zajednice od oko 200 milijardi zvezda, koja se naziva Galaksija (sa velikim "G") ili Mlecni put.

U odnosu na ostale zvezde, Sunce je jedna prosecna zvezda tj. nije ni najveca, a nije ni najmanja. Sunce se nalazi na udaljenosti od oko 28000 svetlosnih godina od centra Galaksije i da bi obislo jedan krug oko Galaktickog centra potrebno mu je 220 miliona godina, sto znaci da je od svog nastanka do sada obislo Galakticki centar 20 puta. 

Tip Mlecnog puta

Nije sasvim jasno u koji tip galaksija spada Mlecni put. On jeste spiralna galaksija i spada u Sb ili Sbc tip (po Hablovoj podeli), ali novija istrazivanja govore da Mlecni put ima precku ili bar nesto sto lici na precku po strukturi u centralnom podrucju. Po tome bi Mlecni put spadao u tip SB ili u neki medju tip izmedju preckase i obicne spiralne galaksije, pa se oznacava i sa SAB (SA, po toj podeli, oznacava normalnu spiralnu galaksiju bez precke, a SB spiralnu galaksiju sa preckom, dok bi SAB znacilo nesto izmdju)

Pravu prirodu Mlecnog puta, tj. da se radi o mnostvu zvezda, ustanovio je tek Galileo Galilej pomocu svog teleskopa 1610. godine. Mlecni put inace spada u spiralne galaksije ili u spiralne preckaste galksije, posto to jos nije sasvim jasno. Po Hablovoj podeli Mlecni put spada u tip Sb ili Sc, a u slucaju da ima precku u SBb odnosno SBc (Tipovi galaksija). Precnik galakticke ravni koja prolazi kroz Galakticki ekvator iznosi oko 100 000 svetlosnih godina (oko 30 kps) dok precnik galaktickog sredista u kome je koncentrisan najveci broj zvezda, iznosi oko 10 000 svetlosnih godina. Starost Mlecnog puta se procenjuje na oko 12 milijardi godina. Mlecni put pripada jatu od oko tridesetak galaksija (Lokalno jato) i on je najveci u celoj grupi posle Andromedine galaksije (M31) koja nam je najbliza velika galaksija (udaljena oko 2.2 miliona s.g.). Sve do kraja dvadesetih godina dvadesetog veka se mislilo da se M31 nalazi u sastavu Mlecnog Puta dok Edvin Habl nije dokazao da je to odvojen sistem. Mlecni put, kao i M31 ima svoje satelite i to su Mali i Veliki Magelanov oblak i Patuljasta elipticna galaksija u sazvezdju Strelca. 

U centru Mlecnog puta se nalazi najveca koncentracija zvezda i to starih, crvenih dzinova ciji su precnici veci po 100 puta od Suncevog, ali zivoti za isto toliko kraci. Udaljavajuci se od Galaktickog Centra, nailazimo na mlade, plave, tople zvezde gde je veca verovatnoca nalazenja planeta sa vanzemaljskim zivotom nego kod zvezda u sredistu Galaksije. Do sada je otkriveno preko 50 planeta koje se nalaze van Suncevog Sistema. Sem pojedinacnih zvezda kojih ima u nedogled, Mlecni put obiluje i velikim brojem zvezdanih jata, maglina i visestrukih zvezdanih sistema. Procenjuje se da zbijenih zvezdanih jata ima oko 200 u Galaksiji, dok ih je do sada otkriveno oko 150. Najlepse takvo zvezdano jato je M13 (Herkulovo jato) u sazvezdju Herkula udaljeno oko 23 000 s.g. Sto se tice rasturenih zvezdanih jata najlepse od njih su Plejade (Vlasici) koje obuhvataju oko 500 zvezda na udaljenosti od oko 375 s.g.

Magline koje predstavljaju, mozda, najlepsu pojavu na nebu, se dele na tamne i svetle, a razlika u sjaju im zavisi od polozaja zvezde koje ih obasjavaju. Najbolji primer za svetlu maglinu je Velika Orionova Maglina M42, koja se vidi golim okom, dok je za tamnu maglinu najbolji primer maglina Konjska Glava NGC 2024 koja se nalazi blizu zvezde Zeta Oriona u sazvezdju Orion.

Astronomi su pomocu kosmickog teleskopa ?Spajser?, otkrili novi i do sada najudaljeniji planetoid u nasem Suncevom sistemu. Ovu vest su danas zvanicno potvrdili i predstavnici americke Nacionalne agencije za istrazivanje kosmosa (NASA).








Planeta je nazvana Sedna , po eskimskoj boginji mora i predstavlja ?ledeni svet? za koji astronomi veruju, da cini desetu planetu u Suncevom sistemu.

Prema do sada obradjenim podacima, Sedna je sacinjena od stena i leda, i ima precnik od 2.000 kilometara, a nalazi se na rastojanju od oko 13 milijardi kilometara od Zemlje.
Novi planetoid otkriven je u oblasti kosmosa poznatom pod nazivom Pojas Kupera. U tom pojasu se nalaze stotine kosmickih objekata, od najsitnijih do veoma krupnih, a astronomi smatraju da se pred njima nalazi jos mnogo novih otkrica.
Iako vecina tih objekata predstavlja kosmicke komade leda ili kamena, primer Sedne dokazuje da u Pojasu Kupera ima jos mnogo nerazjasnjenog.







Ruski naucnici veruju u mogucnost, da Sedna bude proglasena desetom planetom Suncevog sistema. U prilog joj ide i cinjenica sto za razliku od drugih ranije otkrivenih planetoida, ima sopstvenu orbitu koja je nepromenjiva.
Medjutim, postoje i naucnici koji ostavljaju drugaciju mogucnost, pitajuci se da li je otkriveno nebesko telo planeta ili veliki kamen koji putuje Suncevim sistemom.

Život na Zemlji začet je nakon udara asteroida na našu planetu, tvrde naučnici. Astronomi su prvi put potvrdili da jedna džinovska stena u svemiru na površini ima zaleđenu vodu. VODA Analize asteroida 24 Temis su, takođe, pokazale da se svuda na njegovoj površini nalaze organske hemijske materije, što potvrđuje teoriju da su asteroidi na Zemlju doneli kako vodu tako i materije koje su bile osnov za nastanak života na našoj planeti. Pomoću teleskopa NASA na Havajima istraživači su izučavali infracrvene sunčeve zrake koji su se odbijali o površinu 200 kilometara širokog asteroida smeštenog na pola puta između Marsa i Jupitera u oblasti poznatoj kao Glavni pojas. Oni su ustanovili da je asteroid 24 Temis prekriven tankim pokrivačem leda i da na njemu ima organske materije. Ranije se verovalo da na asteroidima nema vode ni života, ali naučnici danas smatraju da su oni odigrali ključnu ulogu u evoluciji života. Dr Džoš Emeri sa Univerziteta u Tenesiju kaže da organsku materiju otkrivenu na asteroidu 24 Temis čine kompleksni dugolančani molekuli. Otkrivanje leda na Temisu je bilo neočekivano zato što je njegova površina previše topla da bi se na njoj zadržao, rekao je dr Emeri, čija je studija objavljena u časopisu "Nejčer". To navodi na zaključak da u unutrašnjosti Temisa, ali i u drugim asteroidima, ima puno leda, naveo je on, dodajući da je led na asteroidima možda odgovor na zagonetku o tome odakle potiče voda na Zemlji. Pošto Temis pripada "porodici" asteroida koji su nastali nakon sudara i naknadnim fragmentiranjem većeg svemirskog tela, taj scenario upućuje na zaključak da se i na tom matičnom telu nalazio led i da je imao značajan uticaj na formiranje našeg sunčevog sistema, preneli su svetski mediji.

Venera je na noćnom nebu, posle Meseca, najsjajnije nebesko telo vidljivo sa Zemlje. Od Zemlje je udaljena oko 50.000.000 km. Može da se vidi 2-3 sata nakon zalaska Sunca, a takođe se moze videti i ujutru pred sam izlazak Sunca. Venera je po masi i dimenzijama slična Zemlji, pa je valjda zato i nazivaju njenom sestrom. Njena atmosfera se sastoji od ugljendioksida(CO2) – oko 97%. A znamo da je to jedan od najuticajnih gasova zaslužnih za efekat staklene bašte. Iz tog razloga Venera ima najvišu temperaturu od svih planeta u Sunčevom sistemu i ona prelazi 460 °C na površini planete, dok je u višim slojevima atmosfere blizu nule. U njenoj atmosferi se mogu naći još i azot, sumporna kiselina, vodena para itd. Iz navedenih objašnjenja se smatra da je na njoj zivot nemoguć (mada…ekstremofili su čudo)! Osvetljenost na Veneri je ista kao na Zemlji kada je dan veoma tmuran.

Dvostepena letelica „Dip impakt“ („Duboki udar“) pokušaće da izvede veoma ambiciozan poduhvat: sa nje će, brzinom sto puta većom od brzine metka, biti ispaljen projektil u kometu „Tempel 1“. Sudar će se dogoditi dovoljno blizu Zemlje da bi astronomi mogli da ga posmatraju.


„Duboki udar“ trebalo bi da se odigra 4. jula na Dan nezavisnosti SAD, u 5 sati i 52 minuta po srednjoevropskom vremenu. Dan pre eksplozije matični brod će lansirati malu bakarnu sondu ka kometi veličine Menhetna, sačinjenoj od leda, stena i prašine. Kamere na sondi moći će da snime ceo događaj, a instrumenti na „Dip impaktu“ će analizirati oslobođene gasove i raspršene materije. Projektil će napraviti krater veličine sportskog stadiona i osloboditi sadržaj iz jezgra komete.

„Pokušavamo da uradimo nešto što niko dosad nije uradio“, objašnjava Rik Gremijer, rukovodilac projekta iz Laboratorije NASA u Pasadeni, u Kaliforniji. Naučnici veruju da su komete ostaci materija od kojih je nastao Sunčev sistem pre četiri i po milijarde godina i da njihova unutrašnjost nije pretrpela skoro nikakve promene. Proučavanje kometa će pomoći naučnicima da saznaju kako je zaista nastao Sunčev sistem.

Komete su značajne iz još jednog razloga. One, naime, zajedno s kamenim asteroidima, predstavljaju stalnu potencijalnu pretnju za Zemlju, jer bi sudar s našom planetom prouzrokovao kataklizmu. Odbrana od kometa zahteva njihovo bolje poznavanje da bi naučnici smislili najlakši način da ih unište ili skrenu sa opasne putanje.

Letelica „Dip impakt“ je sa Zemlje putovala šest meseci i prevalila 431 milion kilometara. Celokupna misija nema mnogo sličnosti s dramatičnim Holivudskim filmom „Dip impakt“ iz 1998. u kome astronauti pokušavaju da zaustave sudar komete sa Zemljom.

Naučnici američke svemirske agencije NASA tvrde da su ponovnim proučavanjem jednog meteorita pronašli "čvrst dokaz" da je život na Marsu nekada postojao.
Tim stručnjaka Svemirskog centra Džonson u Hjustonu ponovo je analizirao meteorit koji je pre 13.000 godina pogodio Antarktik.
Koristeći elektronski mikroskom visoke rezolucije našao je neoboriv dokaz da je na crvenoj planeti nekada postojao život u obliku bakterija.
Istraživači navode da su mikroskopski kristali pronađeni na steni koja se otkinula od Marsa pre oko 16 miliona godina fosilizovane bakterije koje po mnogo čemu podsećaju na bakterije koje se mogu naći na našoj planeti, prenosi londonski "Telegraf".  (Dalje)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.