POZITIVNA ZONA

 

 

Vortex ili vrtlog je skup najvece suptilne energije.

Kretanje energije unutar vortexa se desava u obliku vrtložnog toka. Strujanje energije.

 

 

Postoji vortex sila prirode kao sto su: vertovi, tornada, uragani, vodeni virovi, prasina vetrova i slično tome.

A postoji i sve više spominjan vortex "energije zakona privlačenja kod ljudi", koji je naučno dokazan. 

Gregg Braden je snimio par filmova na tu temu:

http://www.youtube.com/watch?v=E19iDU3SbRo

http://www.youtube.com/watch?v=d0QM7bJcH4s

 

Naime, ukoliko neka osoba ima naelektrisano negativno kolo unutar sebe, privlači atom (molekul) koji je naelektrisan negativno, te imamo osobu koja je nervozna i napeta duze vreme i koja neminovno proizvodi svojim unutrasnjim mangetnim poljem time privlačeći takodje naelektrisani negativni atom (osobu sličnog zračenja).

I obrnuto. Osoba koja je raspolozena vesela i koja ima pozitivan atom unutar svog jezgra, i to stanje održava duže vreme, privlači osobe sličnog atoma (vesele dogadjaje, situacije, ljude).

   

 

 

Šta mislite o tome? 

Da li neko mozda ima jos preciznije objasnjenje iz prakse? :D

 

 

Ako čitate ovo, znači da smo živi! Veliki blesak na Suncu, koji se dogodio u utorak, izbacio je ogromnu količinu elektromagnetne radijacije i energije i poslao je pravo na našu planetu! Oluja jačine 100 hidrogenskih bombi trebalo je rano jutros da stigne do Zemlje. Prema najgorem mogućem scenariju, udar može izazvati magnetnu oluju na Zemlji, koja bi mogla ometati rad svih elektronskih uređaja danima, nedeljama, pa čak i mesecima! Letelica Opservatorije Sunčeve dinamike (SDO) NASA snimila je intenzivan blesak ekstremne ultraljubičaste radijacije iz Sunčeve pege. Britanski geološki istraživački centar (BGS) izdao je upozorenje koje se odnosi na geomagnetsku oluju, dodavši da će posmatrači moći da vide auroru u severnim delovima Velike Britanije. Očekuje se da će erupcija pogoditi Zemljino magnetno polje u toku narednih nekoliko dana, zbog čega će doći do geomagnetske aktivnosti. Čudovišni blesak koji se uputio ka Zemlji zapažen je u 1.56 po srednjoevropskom vremenu 15. februara. Prema Američkoj svemirskoj agenciji, izvor ove aktivnosti Sunčeva pega 1158. raste velikom brzinom. Bleskovi, ili takozvane solarne baklje, nastaju usled iznenadnog ispuštanja magnetske energije koja se nalazi u Sunčevoj atmosferi. Preliminarni podaci sa letelica „Stereo B” i „Soho” nagoveštavaju da je eksplozija izazvala brzo, ali ne posebno svetlo izbacivanje koronalne mase (CME), eksploziju čestica u svemir. Nepredvidljiva aktivnost Sunca može uticati na moderne tehnologije na Zemlji, kao što je električna mreža, komunikacijski sistemi i sateliti, uključujući radio signale i signale satelitske navigacije koji se koriste na Zemlji. U sredu je BGS objavio do sada retko viđene podatke o geomagnetskoj aktivnosti Sunca koji mogu pružiti uvid u „Sunčeve vremenske uslove” unazad do viktorijanskog doba. Britanski naučnici kažu da proučavanje prošlih Sunčevih aktivnosti može omogućiti prognozu budućih vremenskih uslova u kosmosu i pomoći da se ublaže posledice po infrastrukturu na Zemlji. Geomagnetska oluja 1972. godine koju je izazvala „solarna baklja” dovela je do isključenja međugradskih telefonskih linija širom Ilinoisa, a 1989. godine druga oluja ostavila je šest miliona ljudi u mraku u kanadskoj pokrajini Kvibek. Kako nastaje solarna oluja Solarni vetar: Skup čestica velikog električnog naboja - elektorni, protoni i atomska jezgra - razdvajaju se zbog visoke temperature Sunčeve korone Korona: Temperatura u višim slojevima Sunčeve atmosfere - koroni - dostiže preko milion Celzijusovih stepeni Forosfera: Vidljiva površina Sunca s temperaturom od 8.000 Celzijusovih stepeni Erupcije: Sunčeve erupcije izbacuju milijarde tona čestica zagrejanih do 200 miliona stepeni, koje se pretvaraju u solarni vetar Solarni vetar: Čestice solarnog vetra kreću se ka Zemlji brzinom od 2,8 miliona kilometara na sat Superoluje u prošlosti Septembar 1859. Britanski astronom Ričard Karingon primetio je snažnu erupciju na površini zvezde Maj 1921. Geomagnetna oluja je bila upola manje snage nego ona iz 19. veka Mart 1989. Prva solarna oluja u kosmičkom dobu razvoja ljudske civilizacije ostavila je bez struje šest miliona ljudi u Kvibeku u Kanadi

pronadjite godinu rodjenja i kliknite ispod toga na tu planetu pod kojom ste rodjeni i procitajte vise o vama....

 

http://www.donstalens.com/fun/astrologija/astro_planete.php

 

Nasuprot onome što ste možda pročitali na internetu ili u knjigama, ili čuli od prijatelja, svet neće biti uništen 2012. godine. Planeta Nibiru nije na kursu sudara sa Zemljom, vatreni plamen neće spržiti našu planetu... Možda bi vas ljudi koji stoje iza filma "2012" mogli prevariti takvim scenarijem, ali u Američkoj nacionalnoj svemirskoj agenciji (NASA) kažu da je to samo fikcija. "Nemam ništa protiv filma. To je način na koji se iskorišćavaju ljudski strahovi i to je uvek bilo tako reklamirano - kao smak sveta", rekao je naučnik NASA Dejvid Morison. Morison je zato, u smislu razbijanja iluzija, čak i lansirao "kontranapad" preko onlajn kolumne "Pitajte astrobiologa", gde naučno potkovano objašnjava zašto su zablude to da će nas 2012. nešto udariti iz svemira, gde se govori o proročanstvu Maja s tim u vezi i zašto su filmovi samo filmovi, odnosno način za zgrtanje para na račun zabrinutosti ljudi... A evo, u prilog Morisonovoj tezi, pa i tezi NASA da neće biti smaka sveta, dajemo vam deset pogrešnih predviđanja u vezi s našom budućnošću u svemiru, koje nije trebalo ni da bude da je išta od toga bilo istina. Top 10 neostvarenih kataklizmičnih prognoza 1. Ronald Vajnlend - 2008: Božji poslednji svedok Prema svešteniku Božje crkve Ronaldu Vajnlendu - krah nam je bio blizu... U knjizi koju je napisao 2006, a koja se zove "2008: Božji poslednji svedok", Vajnlend je naveo da će stotine miliona ljudi umreti i da će od kraja 2006. "u roku od najviše dve godine svet ući u najgore vreme u ljudskoj istoriji. Do pada, koji nas očekuje 2008, SAD će propasti kao svetska sila i neće više postojati kao nezavisna zemlja". U knjizi je navedeno da "Ronald Vajnlend stavlja svoju reputaciju na proveru kao poslednji Božji prorok"... Hrabrost? Da, da, ali i glupost... 2. Led: Konačna katastrofa - 5. 5. 2000. Ričard Nun, koji je 1997. godine napisao knjigu "5. 5. 2000. Led: Konačna katastrofa", istakao je da će do 5. maja 2000, kada sve planete sunčevog sistema budu poravnate na nebesima, antarktički led biti debeo svega oko 5,4 kilometara. Na neki način, po knjizi, to poravnanje planeta uticaće na našu ledenu smrt - kako, to Bog sveti zna... Na kraju, izgleda da neće ostale planete, već ljudi na Zemlji, svojim delovanjem uticati da globalno zagrevanje otopi taj led koji će nas potopiti... 3. Kompjuteri - "bube" koje će nas pojesti 1. 1. 2000. E, kompjuteri... Đavolje sprave... Ranih 70-ih godina prošlog veka uočen je problem koji bi mogao da se javi na prelazu u 21. vek - da kompjuteri ne razlikuju datume, tačnije godine - 2000. i 1900. Niko, u stvari, nije bio siguran do kakvih bi problema mogli da nas dovedu ti "bagovi" (bugs - bube u prevodu na srpski), ali je bilo očekivano da, u prilično kompjuterizovanom svetu kakav je naš, dođe do kraha svega i svačega. Skočila je prodaja oružja, pravljeni su bunkeri pod zemljom, očekivan je nuklearni rat... Ali, osim par "štucanja", svedoci smo da još uvek možemo da pobedimo kompjutere. Samo, do kada? 4. Nostradamus - kralj terora stiže sa neba 1999. Nostradamusovo pisanje zbunjuje ljude već 400 godina, prevodi i prevodi tih prevoda doživeli su stotine verzija... Jedan od najčuvenijih kvatrena iz Nostradamusovih proročanstava kaže: "Godine 1999, sedmog meseca / sa neba će doći veliki kralj terora"... Mnogi su verovali da je to prorok pogodio kad će doći Armagedon. Kad ono... Deset godina kasnije, a mi još živi. E, šteta... 5. Hejl-Bopova kometa - samoubistvo sektaša 1997. Kada se Hejl-Bopova kometa pojavila 1997, počele su da kruže glasine da je prati svemirski brod, ali da su NASA i astronomi širom sveta to prikrili. Iako su astronomi pobili takve gluposti (što je mogao da uradi i bilo ko sa jačim teleskopom), glasine su "ozvaničene" u radio emisiji o paranormalnom na stanici Art Bel. Takve tvrdnje inspirisale su članove sekte "Rajska kapija" iz San Dijega da zaključe da će svet ubrzo nestati. Umesto sveta, nestalo je 39 članova ove sekte, koji su izvršili samoubistvo 26. marta 1997. 6. Hrišćanska koalicija - sigurna katastrofa krajem 1982. Osnivač Hrišćanske koalicije, televizijski propovednik Pat Robertson, alarmirao je mnoge slaboumne i slaboverujuće maja 1980, kada je suprotno od navoda Mateje 24:36 (Niko ne zna o tom danu ili satu, čak ni anđeli na nebu...), obavestio narod da će u svom TV šouu "Klub 700" reći kad će doći kraj sveta. I rekao je: "Garantujem vam da će do kraja 1982. Zemlji doći sudnji čas"... 7. Halejeva kometa - pobiće nas otrovni gas 1910. Jedan naučnik je 1881. godine, spektralnom analizom, ustanovio da rep Halejeve komete sadrži otrovni gas nazvan cijanogen (naravno, u vezi sa cijanidom). To u početku nije brinulo ljude, dok neko nije rekao da će 1910. Zemlja proći kroz rep Halejeve komete! Hoćemo li svi biti potrovani? Kraj? Stranice novina, naročito "Njujork tajmsa", bile su pune napisa o katastrofi. Narod se uspaničio, a onda su naučnici objasnili da nema razloga za strah... I stvarno, nije ga bilo... 8. Džozef Smit i mormoni - drugi Isusov dolazak 1891? Prema nekim navodima, osnivač Mormonske crkve Džozef Smit je 14. februara 1835. rekao ostalim drugarima iz crkve da mu se Bog obratio i da je rekao da će se Isus vratiti i da bi to trebalo da se desi za nekih 56 godina... Danas postoje neka sporenja da je Smit to zaista tako rekao. 9. Vilijam Miler - kraj po Bibliji 23. aprila 1843. Američki farmer, a potom baptistički propovednik Vilijam Miler, smatrao je da će čitajući Bibliju i bukvalno je tumačeći, moći da odredi datum ponovnog dolaska Isusa Hrista među smrtnike. On je odredio da će smak sveta da se dogodi između 21. marta 1843. i 21. marta 1844, u šta su poverovali i njegovi sledbenici, nazvani Mileriti. Zajedno su oni odlučili i dogovorili se da je tačan datum katastrofe 23. april 1843. E, kad je 23. april 1843. godine došao, a Isus nije, grupa se rasformirala, a neki od preostalih vernika su formirali sektu Adventista sedmog dana. 10. Kvočka - prorok iz Lidsa, 1806. U engleskom gradu Lidsu početkom XIX veka pojavio se mnogo čudan prorok - kokoška koja je nosila jaja na kojima je bilo ispisano "Hrist dolazi". Kako je vest te 1806. godine počela brzo da se širi, mnogi ljudi su bili uvereni da je Zemlji došao sudnji čas, sve dok se jedan od lokalnih seljaka nije setio da pogleda u kokošija jaja i ustanovi da je reč o podvali...

U Astronomskom drustvu "Ruđer Bošković",  rečeno je da u to vreme nisu zabeleženi nikakvi astronomski fenomeni i dodali da se verovatno radi o hidrometeorološkim balonima koji se redovno puštaju.

Milan Jelčić, sekretar službe Hidrometeorološkog zavoda, NEGIRAO je da se radi o balonima, rekavši da se pušta samo po jedna sonda u ponoć i u 13:00 časova, ali da nije isključivo da se možda radi o balonima iz okolnih zemalja.

Iz Agencije za kontrolu LETENJA kažu da se U TO VREME vazdušni saobraćaj odvijao normalno, bez neuobičajenih aktivnosti, a snimak NISU ŽELELI DA KOMENTARIŠU....

OSTAJE NLO?

pogledajte snimak: 

http://www.youtube.com/watch?v=juZq99_szU4

Ikaros – „svemirska jahta”, odnosno jedro na solarni pogon, „zaplovila” galaksijom 18. maja, kada je i lansirana iz svemirskog centra Tanegašima.

Jedro romboidnog oblika, čije su stranice dugačke oko 14 metara, prekriveno je solarnim ćelijama tanjim od ljudske dlake.

LEBDENJE - Sunčevu energiju će koristiti isto kao što propeleri na jahtama koriste vodu, što će biti dovoljno da lebdi i da se rotira.
- To je hibrid tehnologija električne energije i pritiska. Solarne ćelije su tehnologija koja omogućava putovanje kroz svemir bez goriva, sve dok su izložene Suncu - rekao je stručnjak japanske svemirske agencije Juiči Tsuda.
Naučnici će upravljati Ikarosom tako što će mu menjati ugao kako bi solarne ćelije uvek bile okrenute ka Suncu. Tokom šestomesečne misije „svemirska jahta” ploviće ka planeti Venera. Ako ovaj projekat uspe, Japanska svemirska razvojna agencija planira u budućnosti misije do Jupitera „jedrom” duplo većim od ovog. Ikaros, vredan 40 miliona evra, biće prvi ove vrste duboko u svemiru, budući da su prethodni projekti „završavali” samo u Zemljinoj orbiti.
Naziv Ikaros je akronim (Interplanetary Kite-craft Accelerated by Radiation of the Sun), ali aludira i na grčkog mitološkog heroja Ikara koji je leteo ka Suncu.
Ikaros, navode u agenciji, vide kao „svemirski brod iz snova” jer ne zahteva ni motor ni gorivo. Ikaros će biti i „brojač” svemirskog otpada, ali će i posmatrati i polarizaciju i pravac gama zraka, koji su, kako se smatra, fenomen izazvan rođenjem zvezda.

Japan planira da gradi lunarnu bazu
Japan je postao najveći igrač u svemirskoj industriji poslednjih godina. Svemirska agencija predložila je da japanska vlada u narednih pet godina pošalje i vozilo-robota na mesec i sagradi prvu lunarnu bazu do 2020. godine. Ovaj robot bi uzimao uzorke sa površine i slao informacije na Zemlju, a koristio bi solarnu energiju. Ovaj projekat koštaće Japan milijardu evra u narednih deset godina.

Predstojeća misija sastoji se iz četiri zadatka:
1. Poslati u svemir jedro Ikaros,
prekriveno solarnim ćelijama
debljine 7,5 mikrometara (ljudska
dlaka je debela 100 mikrometara).
2. Da solarne ćelije počnu da
skupljaju energiju Sunca.
3. Da se vidi da li će se ova
svemirska jahta i kretati kako je
teoretski zamišljeno.
4. Upravljati jedrom po utvrđenoj
orbiti.

Putnici će morati da osete bestežinsko stanje na simulatoru, ali i da prođu kroz psihološke pripreme... Iz Srbije se za sada za turističke letove u svemir jedini raspitivao menadžer Saša Dragić, kaže za „24 sata” Osiječanin Zlatko Starčević, koji ima ekskluzivno pravo za sve bivše jugoslovenske republike da zastupa kompaniju „Virdžin galaktik”, koja te letove organizuje. TURIZAM - Kampanja je dosad urađena samo u Hrvatskoj, gde se prijavilo četiri osobe koje su zainteresovane za turistički let u svemir. Od početka sledeće godine, kada ćemo krenuti u ozbiljnu kampanju na srpskom tržištu, očekujem da će biti još veće interesovanje i u Srbiji - kaže Starčević. Starčević, u prvoj izjavi za srpske medije, za „24 sata” kaže da će u početku letovi biti organizovani jednom nedeljno, a kada program zaživi očekuje se da budu oranizovana i po dva putovanja dnevno. Pripreme za put će trajati pet do sedam dana i održavaće se u pustinji Mohave u SAD, gde se nalazi i kosmodrom. Putnici će morati da osete bestežinsko stanje na simulatoru, ali i da prođu kroz psihološke pripreme. U letelicu može da stane šest putnika i dva pilota. Let traje četiri sata, a na visini od 400 metara letelica će se zaustaviti i određeno vreme će putnici imati priliku da borave u bestežinskom stanju i gledaju Zemlju. - Cena leta je 200.000 dolara. Taj novac se može platiti odjednom ili na rate, s tim da će u rasporedu letenja prednost imati oni koji su celu sumu isplatili odjednom. Oni koji plaćaju na rate moraće čekaju dok ne isplate celokupnu sumu - kaže Starčević. U svemir neće moći da putuju osobe sa srčanim tegobama i dijabetesom. Svako će proći lekarski pregled i konzilijum lekara će donositi definitivnu odluku o tome ko je sposoban za put. Svaki putnik će pre nego puta potpisivati da leti na sopstvenu odgovornos Ovaj Osječanin koji živi u Češkoj kaže i da očekuje da će cena leta biti znatno niža. Prvo poletanje zakazano je za 2010, a prvi putnici biće Ričard Brenson, milijarder i vlasnik „Virdžin galaktika”, i njegovi roditelji.Saša Dragić juče nije bio dostupan za komentar. put u svemir u brojkama: 200.000 dolara košta put 2010. prvo poletanje 400 km visina do koje se putuje 7 dana traju pripreme za pu 6 mesta za putnike ima u letelici 4 Hrvata su se prijavila za put 2 pilota idu na svaki put Više informacija i video sa simulacijom planiranih priprema i letova možete videti na Virgin Galactic sajtu.

Ortodoksna naučna zajednica godinama nas kljuka teorijama da mi ovdje dole na zemlji nemamo razloga da se brinemo u vezi udara nekog većeg meteora jer se takve stvari dešavaju samo jednom u nekih 500,000 do 1,000,000 godina. Sada, jedna mala grupa naučnika dovodi u pitanje takve tvrdnje: Naučnici iz te grupe tvrde da su dokazi za takve udare tokom poslednjih 10000 godina, što je poznato kao holocenska epoha, dovoljno jaki da obore trenutne procjene u vezi toga koliko često zemlja doživi silan udarac jačine eksplozije od nekih 10-megatona. Umjesto jednom u 500,000 do 1 milion godina, kako astronomi sada kalkulišu, katastrofalni udari se mogu dešavati svakih par hiljada godina. Uz pomoć satelitskih snimaka na ‘Google Earth’, oni nalaze mnogobrojne kratere nastale od udara meteora koji prije nisu bili otkriveni. Ovi naučnici, koje možemo nazvati Grupa holocenskog udara, pronašli su mnoge kratere gdje su meteori udarili u zemlju u poslednjih 10 hiljada godina. (…) Vebsajt Signs of the Times prati najnovije pojave vatrenih lopti. Posljednjih godina, primjetili smo porast broja izvještaja o tome, uključujući jedan nedavni iz Njemačke, gdje je jedna kuća izgorjela nakon što je u nju udario jedan mali meteor, kao i jedan iz New Orleansa, od prije par godina, kad je meteor napravio rupu u krovu jedne kuće. Vec duže vrijeme mi upozoravamo naše čitaoce u vezi mogućnosti kosmičkog bombardovanja. Ne možemo vam reći tačan datum jer nismo vidovnjaci. Međutim, naše istraživanje ukazuje na to da se to bombardovanje odigrava u vremenskim ciklusima. Jedan od njih traje oko 3600 godina. Postoje takođe i neki drugi ciklusi koji bi mogli uključiti udar koji se dogodio 2800. godine p.n.e., kao i onaj 540. godine, koji je uništio veliki dio Evrope i doveo do onoga što nazivamo Mračnim Dobom. Nešto više o tom udaru možete saznati iz knjige Mike Bailliea, ‘Exodus to Arthur’. Mehanizam ovih ciklusa je opisan u članku Laure Knight-Jadczyk Independence Day. Ukratko, naše sunce je dio sistema od dvije zvijezde. Sunčev kompanjon je jedna zvijezda poznata kao ‘smeđi patuljak’ s orbitom od oko 27 miliona godina. Kada se ta smeđa zvijezda primiče svojoj najbližoj tački od sunca, ona prolazi kroz Ortov oblak, pojas asteroida koji kruže daleko iza orbite Plutona. Posljedica ovog bliskog prolaska podrazumijeva smanjenje sunčeve aktivnosti, u jednu ruku, a u drugu, pokretanje novog ciklusa udara kometa u našem sunčevom sistemu jer dolazi do njihovog izbijanja iz velikog oblaka stijenja i ostalog materijala u pravcu unutrašnjosti sunčevog sistema. Prije 25 godina Jupiter je imao 13 mjeseca a Saturn 10. Danas, Jupiter ima 63 mjeseca a Saturn 56! Jupiter has 63 and Saturn 56! Mnogi od njih su samo komadi stijenja čiji prečnik nije veći od 2-3 kilometra. Jedno od objašnjenja je to da su se teleskopi u međuvremenu popravili tako da smo sada u stanju da vidimo mnogo manje satelite koji kruže oko pojedinih planeta. Druga mogućnost je da ti novi “mjeseci” predstavljaju dijelove tog kosmičkog oblaka koji su uhvaćeni od strane polja gravitacije tih dvaju velikih planeta dok se taj oblak kreće ka unutrašnjosti sunčevog sistema. Između 1645 i 1715 godine, zemlja je prošla kroz jedan veoma hladan period solarne aktivnosti sunca koji je poznat kao Maunder Minimum. Taj produženi ‘minimum’ je zbunjivao naučnike, jer oni nisu bili u stanju da objasne kako je do njega došlo. Blizak prolazak ‘tamnog ortaka’ (smeđe zvijezde, prim. prev.) bi mogao objasniti takvo jedno smanjenje aktivnosti. Moramo priznati da taj podatak ne predstavlja nikakav dokaz da se jedna razorna gomila kosmičkog stijenja nalazi na sudarnoj putanji sa zemljom. On, takođe, ni na koji način ne potvrđuje onu hipotezu o ciklusu dugom 3600 g. međutim, to predstavlja prilično jak činjenični materijal za podržavanje ove sadašnje radne hipoteze. S obzirom da se, prema ovoj hipotezi, poslednji događaj ciklusa od 3600 godina završio erupcijom vulkana Mt Tera na ostrvu Santorini, što je ujedno i događaj koji je povezan s krajem Bronzanog Doba, postoji dobar razlog za pretpostavku da nam se sada sprema jedna nova katastrofa. Ukoliko je hipoteza o smeđoj zvijezdi i njenom bliskom primicanju u poslednjih 300 godina tačna, onda bi onaj događaj sa Terom bio poslednji u prošlom ciklusu, dok bi ova katastrofa koja bi sada trebala uslijediti, bila prva u novom ciklusu, tj. razaranje će biti mnogo veće. U tom kontekstu gledajući, trenutna politička scena onda dobija jednu sasvim drugačiju boju. Ovaj šokantan nedostatak pažnje za našu planetu i prirodnu okolinu od strane naših lidera, kako onih izabranih, tako i onih neizabranih, može lako da bude u uskoj vezi sa jednim posebnim znanjem o stvarima koje će uslijediti. Ukoliko će ovo društvo, onakvo kakvim ga mi poznajemo, da ne pominjemo sam fizički krajolik, doživjeti radikalne promjene, zašto se onda brinuti u vezi globalnog otopljavanja, ozonskog omotača ili pražnjenja prirodnih zaliha? Ono što će za patokrate biti važno, to je da se pobrinu za svoje lično preživljavanje te velike tragedije, tako da njihova djeca budu oni koji će naslijediti zemlju. Masivni podzemni kompleksi koje je izgradila armija za svrhu zaštite vlada, kao i kojekavih biznismena, bankara i drugih “lidera”, dobija jedan novi i otužan zadah kod ovakvog scenarija. Ovaj rat protiv terorizma je onda jedna sporedna predstava koja treba odvuči našu pažnju sa pravog neprijatelja, dok se opravdavaju represivne mjere koje će biti potrebne kad se ljudi sa ove planete probude i postanu svjesni prave opasnosti kao i činjenice da njihovi lideri nisu ništa poduzeli s ciljem njihove zaštite. Za razliku od nedavno snimljenih filmova koji pokazuju kako zabrinuta vlada šalje holivudske junake u orbitu da bi ovi nulearnim eksplozijama zaustavili dolazeće komete i meteore, naše stvarne lidere apsolutno nije briga šta će se s nama desiti. Oni vjeruju da je njihova budućnost sigurna. Mi ćemo biti ti koji će biti ostavljeni da trpe posljedice masivnih mega-tsunamija, vulkana, zemljotresa, i “nuklearne zime” koja će nastati usljed blokiranja sunčevih zraka i tako napraviti od ove planete jedan veliki zamrzivač. Takva je naša budućnost ukoliko mitove koji su nam ostavili naši pretci razumijemo kao upozorenja, ukoliko se potvrdi ova hipoteza koju smo postavili na osnovu podataka skupljenih i upoređenih od strane naučnika i ako se na ove užasne događaje koji se opravdaju kao “rat protiv terorizma”, gleda u tom kontekstu. Odatle, postoji mogućnost da će većina stanovnika ove planete umrijeti, možda za samo par godina. Oni koji prežive, biće orjentisani na život u pećinama, dok će patokrate nastaviti da vladaju iz njihovih ‘podzemnih gradova’, živeći u udobnosti na koju su navikli i odakle će planirati jednu novu rundu “civilizacije”. Kakve bi bile posljedice kad bi jedno takvo znanje postalo svima dostupno? Kako bi ljudi s ove planete reagovali kad bi znali da će se uskoro suočiti sa svojom vlastitom smrtnošću? Sa smrtnošću njihove djece? S krajem svega onoga što su do sada znali? Jasno je to da se nikada ne može dozvoliti da se jedno takvo znanje proširi. To bi predstavljalo prijetnju egzistenciji elite koja se ustoličila na vlasti, prijetnju patološkim individuama koje su nas do sada vodile. Oni bi morali da uvode represivne mjere kako bi držali “ljude” tamo gdje im je mjesto. Oni bi se trudili da podstaknu nove sukobe i ratove između različitih grupa koliko god je to moguće, kako bi spriječili ljude da se ujedine protiv njihovog zajedničkog neprijatelja, - patokratije. Ukratko rečeno, oni bi radili upravo ono što danas rade. U vezi s onim šta mi možemo raditi suočeni s jednim ovakvim hipotetičnim scenarijem, mi jedino možemo sugerisati našim čitaocima da prate nove informacije u vezi s porastom pojave ‘vatrenih lopti’ na nebu i neobjašnjivih 'soničnih eksplozija', pojačanje aktivnosti vulkana, kao i broja zemljotresa, vjerovatno usljed pojačanog gravitacionog uticaja na planetu od strane dolazećeg oblaka. Moguće je da dođe i do par manjih udara. Takvi događaji će biti praćeni uvjeravanjima iz zvaničnih izvora da je opasnost prošla, da mi to možemo slobodno zaboraviti jer ‘grom ne udara dvaput na isto mjesto’. Međutim, ako je naša hipoteza ispravna, to će onda biti samo par kapi kiše, pred pravu oluju.

To je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veča od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grčke reči u značenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas). Posto je dosta blizu moguće je u kraćim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni prečnik Meseca. Kroz nekoliko milijardi godina Sirius će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je zivot nekih zvezda. Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu. Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine. Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za četvrtinu dana du?e nego ?to se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara. Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona. Po sazvezđu u kome lezi Sirius od antičkih dana zove jos i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se jos od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu ?to uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja. Zvezda Sirius se u nasim krajevima moze videti od jeseni do početka proleca, ali posto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad nasim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji. Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pasu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.

Tamna energija Poslednjih godina gomilaju se dokazi u prilog činjenici da je, osim tamnom materijom svemir bogat i tamnom energijom. To pre svega pokazuju merenja dalekih supernova koja nedvosmisleno ukazuju da se sirenje svemira ubrzava, a ne usporava kako se donedavno mislilo. Kako sva uobičajena materija deluje gravitaciono privlačno i tako usporava sirenje svemira, ovo ubrzavanje ukazuje na novi sastojak svemira koji deluje u suprotnom smeru i tera ga da se siri sve brze. Taj je sastojak prozvan tamna energija. Sta je ona zapravo i koje je njeno poreklo je jos uvek nepoznato, ali postoji nekoliko teorija. Najpoznatija od njih je da je ta tamna energija tzv. kosmička konstanta koju je jo? davno u svoje jednačine uveo (pa odbacio) A. Einstein. Smrt zvezde Velike zvezde umiru u eksplozijama supernova ostavljajući ostatke poput ovog u sazvezđu Labuda (slika je u frekventnom pojasu X-zraka). Nedavna posmatranja vrlo dalekih supernova govore da se sirenje svemira ubrzava i da je prostor ispunjen tamnom energijom koja deluje gravitaciono odbijajuće. (Foto: N.Levenson/NASA.) Pored spomenutih merenja supernova, ovih dana su objavljeni i novi rezultati merenja temperaturnih nejednakosti u kosmičkom pozadinskom zračenju. Te nejednakosti zavise od geometrije svemira i merenja pokazuju da je svemir priblizno ravan. Kako je iz direktnih merenja gustine materije u svemiru poznato da te materije ima premalo tj. da bi po njoj samoj svemir morao biti zakrivljen, potrebno je dodati tu "tamnu energiju" koja dopunjuje delovanje materije i "izravnava" svemir. Istovremeno, ti rezultati pokazuju da će se ?irenje svemira večno nastaviti. Svemir kao sočivo Merenjem veličine hladnih i toplih mrlja na fotografijama pozadinskog zračenja moguće je odrediti geometriju svemira. Kosmičke simulacije predviđaju u slučaju ravne geometrije (one koja se uči u skoli) dominaciju mrlja veličine otprilike jednog lučnog stepena (dole sredina). S druge strane, ukoliko je geometrija prostora zakrivljena, zakrivljivanje putanja zraka svetlosti će deformisati sliku. U pozitivno zakrivljenom svemiru (u kojem paralelni pravci konverguju jedan drugom) svemir će delovati kao sočivo i strukture će izgledati veće od jednog stepena. Suprotno tome, u negativno zakrivljenom svemiru strukture će izgledati manje (dole desno). Poređenje ovih modela sa fotografijama projekta BOOMERANG (gore) govori da je svemir priblizno ravan. (Ljubaznošću BOOMERANG kolaboracije.) Kad se sve sabere, ispada da u svemiru postoje tri glavne vrste tamne materije. Kao prvo, postoji "obična" tamna materija koju sačinjavaju objekti sastavljeni od obične barionske materije (protona i neutrona). To mogu biti proto-zvezde koje su prelagane da bi svetlile, neutronske zvezde, crne rupe, itd. Vidljive zvezde čine oko pola posto ukupne mase/energije svemira, a ova obična tamna materija oko 4-5 posto. Zatim postoji nebarionska tamna materija sastavljena od jo nepoznatih čestica (mo?da suprasimetričnih WIMP čestica) koja sačinjava oko 30-40 posto ukupne mase/energije svemira. Preostalih 50-70 posto pripada onda toj tamnoj energiji.

 

Slavni naučnik isprobao je 2007. godine i let na nultoj gravitaciji... Stiven Hoking, jedan od najpoznatijih fizičara današnjice, smatra da je putovanje kroz vreme moguće i da će u skoroj budućnosti biti i ostvarivo. Hoking objašnjava da kroz vreme može da se putuje: vremenskom crvotočinom, kruženjem oko crne rupe ili kroz svemir velikom brzinom. DIMENZIJA - Mogućnost putovanja kroz vreme donedavno je u naučnim krugovima bilo smatrano kao jeres pa ga nikada nisam ni spominjao, ali smatram da je takvo nešto apsolutno moguće - kaže Hoking u dokumentarcu koji priprema za Diskaveri kanal. Slavni naučnik tvrdi da je vreme, uz širinu, dužinu i visinu, samo još jedna dimenzija kroz koju je putovanje moguće ako se ostvare tehničke pretpostavke. Moguće je samo putovanje u budućnost, jer povratak u prošlost dovodi do vremenskog paradoksa. Zamislite naučnika koji otputuje u prošlost i odluči da ubije samog sebe. To bi moglo da dovede do urušavanja celog svemira, tvrdi Hoking. Put pomoću crvotočine „Još je Ajnštajn teorijski definisao crvotočine, prolaze u vremenu, kroz koje je moguće putovanje. Ulazom u crvotočinu iz našeg svemira putnik izlazi na istom mestu, ali s vremenskim razmakom. Premda su crvotočine poznate samo iz filmova naučne fantastike, one postoje, ali su toliko male da ih je nemoguće koristiti”, smatra Hoking. Kruženje oko crne rupe Kao drugi oblik putovanja kroz vreme Hoking navodi kruženje oko svemirskih tela s velikom gravitacijom. Kako vreme brže prolazi u svemiru nego na Zemlji, koja ga gravitacijom usporava, kruženjem oko crne rupe u svemiru, u kojoj se u samo jednoj tački nalazi koncentrisana masa četiri miliona naših sunca, moguće je posetiti budućnost. Kretanje brzinom svetlosti Najveće šanse putovanju u budućnost daje putovanje velikim brzinama, jer pri brzinama bliskim brzinama svetlosti vreme gotovo potpuno staje. „Kada bi svemirski brod dosegao 99,99 odsto brzine svetlosti, dok bi na brodu prošao jedan dan, na površini Zemlje protekla bi godina”, kaže Hoking.

Mlečni put (Galaksija) u suštini predstavlja beličastu traku, koju boje milijarde zvezda, a koja se pruža preko celog noćnog neba, pa je na osnovu toga i cela Galaksija dobila ime.  Ta beličasta traka predstavlja deo naše Galaksije, onako kako je mi vidimo iz našeg položaja u njoj. Još davne 1610. godine je Galileo uočio da se ova beličasta traka sastoji od zvezda, a više od 100 godina kasnije je Vilijam Heršel to i dokazao. Od tada počinje intenzivno istraživanje Galaksije koje traje i danas

Svemirska letelica „Dip impakt“ („Duboki udar“) će 4. jula uz pomoć sonde od 370 kilograma udariti u kometu „Tempel 1“ i tom prilikom će se osloboditi kinetička energija kao 4.800 kilograma eksploziva TNT.
...

 (Dalje)