POZITIVNA ZONA

Sunce i njegov sistem su mali deo zajednice od oko 200 milijardi zvezda, koja se naziva Galaksija (sa velikim "G") ili Mlecni put.

U odnosu na ostale zvezde, Sunce je jedna prosecna zvezda tj. nije ni najveca, a nije ni najmanja. Sunce se nalazi na udaljenosti od oko 28000 svetlosnih godina od centra Galaksije i da bi obislo jedan krug oko Galaktickog centra potrebno mu je 220 miliona godina, sto znaci da je od svog nastanka do sada obislo Galakticki centar 20 puta. 

Pravu prirodu Mlecnog puta, tj. da se radi o mnostvu zvezda, ustanovio je tek Galileo Galilej pomocu svog teleskopa 1610. godine. Mlecni put inace spada u spiralne galaksije ili u spiralne preckaste galksije, posto to jos nije sasvim jasno. Po Hablovoj podeli Mlecni put spada u tip Sb ili Sc, a u slucaju da ima precku u SBb odnosno SBc (Tipovi galaksija). Precnik galakticke ravni koja prolazi kroz Galakticki ekvator iznosi oko 100 000 svetlosnih godina (oko 30 kps) dok precnik galaktickog sredista u kome je koncentrisan najveci broj zvezda, iznosi oko 10 000 svetlosnih godina. Starost Mlecnog puta se procenjuje na oko 12 milijardi godina. Mlecni put pripada jatu od oko tridesetak galaksija (Lokalno jato) i on je najveci u celoj grupi posle Andromedine galaksije (M31) koja nam je najbliza velika galaksija (udaljena oko 2.2 miliona s.g.). Sve do kraja dvadesetih godina dvadesetog veka se mislilo da se M31 nalazi u sastavu Mlecnog Puta dok Edvin Habl nije dokazao da je to odvojen sistem. Mlecni put, kao i M31 ima svoje satelite i to su Mali i Veliki Magelanov oblak i Patuljasta elipticna galaksija u sazvezdju Strelca. 

U centru Mlecnog puta se nalazi najveca koncentracija zvezda i to starih, crvenih dzinova ciji su precnici veci po 100 puta od Suncevog, ali zivoti za isto toliko kraci. Udaljavajuci se od Galaktickog Centra, nailazimo na mlade, plave, tople zvezde gde je veca verovatnoca nalazenja planeta sa vanzemaljskim zivotom nego kod zvezda u sredistu Galaksije. Do sada je otkriveno preko 50 planeta koje se nalaze van Suncevog Sistema. Sem pojedinacnih zvezda kojih ima u nedogled, Mlecni put obiluje i velikim brojem zvezdanih jata, maglina i visestrukih zvezdanih sistema. Procenjuje se da zbijenih zvezdanih jata ima oko 200 u Galaksiji, dok ih je do sada otkriveno oko 150. Najlepse takvo zvezdano jato je M13 (Herkulovo jato) u sazvezdju Herkula udaljeno oko 23 000 s.g. Sto se tice rasturenih zvezdanih jata najlepse od njih su Plejade (Vlasici) koje obuhvataju oko 500 zvezda na udaljenosti od oko 375 s.g.

Magline koje predstavljaju, mozda, najlepsu pojavu na nebu, se dele na tamne i svetle, a razlika u sjaju im zavisi od polozaja zvezde koje ih obasjavaju. Najbolji primer za svetlu maglinu je Velika Orionova Maglina M42, koja se vidi golim okom, dok je za tamnu maglinu najbolji primer maglina Konjska Glava NGC 2024 koja se nalazi blizu zvezde Zeta Oriona u sazvezdju Orion.