http://www.youtube.com/watch?v=vioZf4TjoUI

Astronomi su pomocu kosmickog teleskopa ?Spajser?, otkrili novi i do sada najudaljeniji planetoid u nasem Suncevom sistemu. Ovu vest su danas zvanicno potvrdili i predstavnici americke Nacionalne agencije za istrazivanje kosmosa (NASA).








Planeta je nazvana Sedna , po eskimskoj boginji mora i predstavlja ?ledeni svet? za koji astronomi veruju, da cini desetu planetu u Suncevom sistemu.

Prema do sada obradjenim podacima, Sedna je sacinjena od stena i leda, i ima precnik od 2.000 kilometara, a nalazi se na rastojanju od oko 13 milijardi kilometara od Zemlje.
Novi planetoid otkriven je u oblasti kosmosa poznatom pod nazivom Pojas Kupera. U tom pojasu se nalaze stotine kosmickih objekata, od najsitnijih do veoma krupnih, a astronomi smatraju da se pred njima nalazi jos mnogo novih otkrica.
Iako vecina tih objekata predstavlja kosmicke komade leda ili kamena, primer Sedne dokazuje da u Pojasu Kupera ima jos mnogo nerazjasnjenog.







Ruski naucnici veruju u mogucnost, da Sedna bude proglasena desetom planetom Suncevog sistema. U prilog joj ide i cinjenica sto za razliku od drugih ranije otkrivenih planetoida, ima sopstvenu orbitu koja je nepromenjiva.
Medjutim, postoje i naucnici koji ostavljaju drugaciju mogucnost, pitajuci se da li je otkriveno nebesko telo planeta ili veliki kamen koji putuje Suncevim sistemom.

Nova raketa skratila bi putovanje do „crvene planete“ šest puta, a do tada informacije o Marsu stižu sa orbitera...

Naučnici NASA pripremaju za testiranje visokotehnološku raketu VASIMR, koja bi vreme potrebno za put do Marsa mogla da skrati čak šest puta – na 39 dana.

 

PUT - Frenklin Čang-Dijaz, naučnik Tehnološkog Instituta u Masačusetsu i astronaut koji je učestvovao u nekoliko misija u svemiru, navodi da bi raketa VASIMR (Variable Specific Impulse Magnetoplasma Rocket) koristila električnu energiju da pretvori gorivo, kao što su vodonik, helijum ili deuterijum, u plazma gas, koji ima temperaturu od 11 miliona stepeni Celzijusa. Na ovaj način šatl bi mogao da putuje brzinom od 55 kilometara u sekundi.
Jonizujuće gorivo stvorilo bi i magnetno polje oko letelice, čime bi je zaštitilo od radijacije. Model VASIMIR testiran je u vakumu u dogovoru sa NASA, a 2013. godine biće isproban prototip od 200 kilovata VX-200. Zbog uskraćenog budžeta za istraživanja svemira u narednih 10 godina, NASA pregovara sa privatnim firmama koje bi investirale u nove projekte kako bi se putovanja u svemir, ipak, nastavila.
U međuvremenu, naučnici će u aprilu pokušati još jednom da uspostave kontakt s letelicom Feniks na Marsu, s kojom je, tokom zime koja je nastupila na crvenoj planeti, izgubljen kontakt. Letelica Feniks poslata je na Mars maja 2008. godine u misiju koja je trebalo da traje 90 dana, računajući vreme na Marsu, što je otprilike dva puta duže u odnosu na naše vreme. Feniks je umesto 90 „preživeo” čak 150 dana, tokom kojih je skupljeno mnogo zanimljivih informacija o „crvenoj planeti”. Kada je nastupila zima na Marsu, kontakt s Feniksom je izgubljen.
Naučnici NASA navode i da su impresionirani količinom podataka koje dobijaju od najnaprednijeg izviđačkog orbitera sa Marsa, koji je od 2006. godine do sada poslao 100 terabita informacija od 2006. godine, što je ekvivalent od oko tri miliona pesama MP3 formata ili 35 sati video materijala visoke rezolucije. Još preciznije, navodi NASA, to je tri puta više podataka nego što su orbiteri slali sa meseca.

Sve smo bliži odgovoru ima li života van Zemlje
Novo istraživanje Univerziteta „Leicester” pokrenuto je kako bi se došlo do odgovora da li postoje vanzemaljci ili neki drugi oblik života van Zemlje. Profesor ovog univerziteta Mark Sims u utorak, 16. marta, održaće predavanje na ovu temu, a opisaće i instrument Lajf marker čip koji bi trebalo da bude poslat 2018. godine na misiju na Mars. „Zahvaljujući najnovijoj tehnologiji u narednih 10 do 20 godina znaćemo da li negde u galaksiji postoji neka planeta nalik našoj. Ulazimo u eru kada bismo mogli da dobijemo odgovor na jedno od najvećih pitanja: Jesmo li sami u univerzumu?”, kaže profesor Sims.

Činjenice o marsu
Četvrta planeta u Sunčevom sistemu
Poznata i kao „crvena planeta” zbog oksida gvožđa na površini
Prvo istraživanje obavljeno je 1965. godine
Prosečna brzina kretanja je 24.077 km/s
Rastojanje između Zemlje i Marsa varira između 55 miliona i 400 miliona kilometara

Naučnici koji za vanzemaljcima tragaju istažujući zvezde uvereni su da su oni "negde gore" i nadaju se da će se "bliski susret prve vrste" dogoditi uskoro.

Oni postoje, najverovatnije prate šta radimo, ali mi još ne raspolažemo tehnologijom da ih otkrijemo, tvrde astronomi i astrofizičari.

VANZEMALJCI Najnovija tehnološka dostignuća, međutim, otvorila su put do provere milione doskora nepoznatih zvezdanih sistema i dramatično povećala izglede da se u kosmosu u narednih 15 godina pronađu oblici inteligentnog života, uvereni su stručnjaci jedne od najvećih privatnih "agencija za vanzemaljce".
"Očigledno je da istražujući našu galaksiju tražimo iglu u plastu sena, ali u njoj 'igala' ima na hiljade", uveren je Set Šostak, astronom u neprofitnom kalifornijskom Institutu za vanzemaljsku inteligencije (SETI).
"Ako je to slučaj, istraživanjem brojnih novih zvezdanih sistema postoje dobri izgledi da u naredne 22 godine sretnemo inteligentne vanzemaljce", tvrdi Šostak.
Šostak, inače Australijanac poreklom, inače smatra da "čak i ako se u kosmosu otkrije postojanje života, mi još uvek znamo suviše malo o njegovoj formi i sumnjam da bi oni bili spremni da komuniciraju s nama".
Od osnivanja 1984. institut SETI istražuje radio signale s nadom da će otkriti emitovanje iz kosmosa. Njegov projekat "Feniks" svake godine održava dva tronedeljna savetovanja u sedištu džinovskog radio teleskopa u Aresibu, u Kostariki.
Projekat "Feniks" je 1997. poslužio kao inspiracija za snimanje filma "Kontakt" s Džodi Foster u glavnoj ulozi. U njemu ličnosti tragaju za životom u kosmosu. Uz to, "Feniks" je privatno finansirani naslednik originalnog NASA programa koji je ukinut 1993. zbog sumnjičavosti američkog Kongresa.
"Primali smo signale, ali sve naše kontrole pokazivale su da 'na vezi' nije I-ti, simpatični lik iz poznatog naučnofantastičnog filma, već da su signali poreklom sa Zemlje", vajka se Šostak i podseća da je SETI finansirao sa 26 miliona dolara izgradnju džinovskog teleskopa.
Šostak je uveren da u svemiru postoje inteligentna bića, ali ne očekuje da su mnogo ljubazna i spremna na komunikaciju, a još manje da su nalik na simpatičnog, buljookog I-tija.
On je uveren da je sastav organizma vanzemaljaca sličan ljudskom, jer koriste organske materije na bazi ugljenika, da poseduju centralni nervni sistem, oči, jedna ili dvoja usta, noge i sposobnost neke vrste reprodukcije.
Šostak ipak misli da je inteligencija vanzemaljaca mnogo svetlosnih godina izvan inteligencije čoveka.
"Možda ono što ćemo susresti neće biti biološki život, već neka vrsta veštačkog oblika života. Ne treba očekivati da ćemo na kraju puta sresti vanzemaljca koji na bilo koji način liči na one iz filmova", upozorio je Šostak.

SVEMIR - Evropa će izgraditi najveći teleskop na svetu u čileanskoj pustinji Atakama. Teleskop, koji je pet puta veći i jači od trenutno najvećeg na svetu, snimaće planete izvan našeg sunčevog sistema, a prečnik „objektiva” biće 42 metra.

Prvu, istorijsku, poruku preko Tvitera poslao je 22. januara ove godine astronaut Timoti „TJ“ Krimer...

Iako će obični smrtnici još malo sačekati da „prošetaju” svemirom, NASA je pružila neverovatnu priliku da svi koji to žele astronautima postave pitanja putem najopularnije mreže za razmenu kratkih poruka Twitter, na koju će im astronauti odgovarati uživo.

PORUKA - Do sutra u 8.24 časova po srednjoevropskom vremenu Majk Masimino primaće iz stanice u Hjustonu poruke za šestočlanu posadu koja je pre dva dana lansirana iz Centra „Kenedi”, a koja će u svemiru provesti 13 dana. U dvadesetominutnom živom prenosu oni će odgovarati na pitanja. Svi koji žele da saznaju šta je to najspektakularnije što su astronauti videli mogu poslati pitanja na Tviterov nalog: @ astro_Mike.
Istorijski momenat koji je prethodio ovom NASA projektu jeste prva poruka iz svemira, takođe putem Tvitera, koju je 22. januara uputio Timoti „TJ” Krimer, inženjer leta.
- Zdravo Tviterovci! Uživo tvitujemo iz međunarodne svemirske stanice i ovo je prvi „tweet” iz svemira - objavljeno je 22. januara na najpopularnijoj društvenoj mreži za razmenu kratkih poruka.
Drugi astronaut Soiči Noguči preko vebsajta „Twitpic” šalje neverovatne fotografije Zemlje iz svemira. Revolucija u ovom vidu komunikacije je što su astronauti ranije slali poruke mejlom u bazu odakle su postavljane na Tviter, a sada imaju direktan pristup.
NASA je odnedavno na svom sajtu aktivirala prenos iz međunarodne svemirske stanice zahvaljujući kom se u bilo kom trenutku može pratiti svakodnevni život astronauta. Preko linka http://www.nasa.gov/station klikom na „Live Space Station Video” mogu se videti astronauti kako lebde ili vežbaju, ili se može pogledati kabina iznutra ili svemirska stanica spolja. Još zanimljivija je činjenica da se izlazak ili zalazak Sunca može videti svakih 45 minuta, jer stanica obiđe Zemlju svakih sat i po budući da putuje brzinom od 28.163,52 kilometara na sat.
Astronauti sada svakodnevno na Tviter šalju poruke „Zemljanima” o tome šta rade, a te poruke mogu se pratiti na: twitter.com/NASA_Astronauts.

Spejs šatl Atlantis spreman je za 11-dnevnu misiju renoviranja orbitirajućeg teleskopa Habl, saopštila je danas američka svemirska agencija NASA. Lansiranje američke svemirske letelice, čiji je zadatak da po peti i poslednji put renovira teleskop koji od 1990. orbitira oko Zemlje i šalje snimke iz svemira, biće obavljeno danas u 14.01 (18.01 GMT) iz Kenedijevog kosmičkog centra na Floridi. MISIJA "Atlantis je spreman za poletanje", najavio je direktor za testiranje Čarli Blekvel-Tomson, dodajući da sve teče po planu i da meteorolozi najavljuju povoljne vremenske uslove. NASA je dosad poslala četiri misije za popravku i unapređenje teleskopa Habl koji je u orbiti od 1990. godine. Ova peta, ujedno i poslednja misija, ima za zadatak da produži rad teleskopa za još pet godina. Tokom renoviranja "svemirskog oka", astronauti će izvesti pet svemirskih šetnji, svaka u trajanju od najviše sedam sati. Na teleskopu će biti instalirane dve nove kamere, popravljena dva instrumenta, zamenjena sva šest žiroskopa i baterije i postavljena rampa koja će omogućiti da se Habl skloni iz orbite nakon obavljene misije. Dosad najveći instrument u istoriji astronomije, svemirski teleskop Habl, nazvan po američkom astronomu Edvinu Hablu, je projekat nastao saradnjom NASA i Evropsle svemirske agencije. Na mnoge načine je izmenio ljudsko razmišljanje o svemiru i njegovom nastanku. Doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima. Smešten na 600 kilometara visine, teleskop napravi pun krug oko Zemlje za nešto manje od 100 minuta. NASA, međutim, upozorava da se pred misijom Atlantisa nalaze teški izazovi. "Ovo će biti najteža misija servisiranja koja predstoji našim astronautima u smislu veličine zadatka", kazao je Preston Barč, rukovodilac misije. Putovanje do Habla je veoma rizično jer postoji daleko veća opasnost da Atlantis bude pogođen svemirskim otpadom i mikrometeorima nego šatl koji leti na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) jer teleskop orbituje na gotovo dva puta većoj visini od MKS. NASA se nada da će renoviranje omogućiti 11-tona teškom teleskopu da ostane operativan do 2014. kada bi trebalo da bude zamenjen novim, mnogo moćnijim Svemirskim teleskopom Džejms Veb (JWST), nazvan po Džejmsu Vebu, drugom administratoru NASA.

Život na Zemlji začet je nakon udara asteroida na našu planetu, tvrde naučnici. Astronomi su prvi put potvrdili da jedna džinovska stena u svemiru na površini ima zaleđenu vodu. VODA Analize asteroida 24 Temis su, takođe, pokazale da se svuda na njegovoj površini nalaze organske hemijske materije, što potvrđuje teoriju da su asteroidi na Zemlju doneli kako vodu tako i materije koje su bile osnov za nastanak života na našoj planeti. Pomoću teleskopa NASA na Havajima istraživači su izučavali infracrvene sunčeve zrake koji su se odbijali o površinu 200 kilometara širokog asteroida smeštenog na pola puta između Marsa i Jupitera u oblasti poznatoj kao Glavni pojas. Oni su ustanovili da je asteroid 24 Temis prekriven tankim pokrivačem leda i da na njemu ima organske materije. Ranije se verovalo da na asteroidima nema vode ni života, ali naučnici danas smatraju da su oni odigrali ključnu ulogu u evoluciji života. Dr Džoš Emeri sa Univerziteta u Tenesiju kaže da organsku materiju otkrivenu na asteroidu 24 Temis čine kompleksni dugolančani molekuli. Otkrivanje leda na Temisu je bilo neočekivano zato što je njegova površina previše topla da bi se na njoj zadržao, rekao je dr Emeri, čija je studija objavljena u časopisu "Nejčer". To navodi na zaključak da u unutrašnjosti Temisa, ali i u drugim asteroidima, ima puno leda, naveo je on, dodajući da je led na asteroidima možda odgovor na zagonetku o tome odakle potiče voda na Zemlji. Pošto Temis pripada "porodici" asteroida koji su nastali nakon sudara i naknadnim fragmentiranjem većeg svemirskog tela, taj scenario upućuje na zaključak da se i na tom matičnom telu nalazio led i da je imao značajan uticaj na formiranje našeg sunčevog sistema, preneli su svetski mediji.

Ikaros – „svemirska jahta”, odnosno jedro na solarni pogon, „zaplovila” galaksijom 18. maja, kada je i lansirana iz svemirskog centra Tanegašima.

Jedro romboidnog oblika, čije su stranice dugačke oko 14 metara, prekriveno je solarnim ćelijama tanjim od ljudske dlake.

LEBDENJE - Sunčevu energiju će koristiti isto kao što propeleri na jahtama koriste vodu, što će biti dovoljno da lebdi i da se rotira.
- To je hibrid tehnologija električne energije i pritiska. Solarne ćelije su tehnologija koja omogućava putovanje kroz svemir bez goriva, sve dok su izložene Suncu - rekao je stručnjak japanske svemirske agencije Juiči Tsuda.
Naučnici će upravljati Ikarosom tako što će mu menjati ugao kako bi solarne ćelije uvek bile okrenute ka Suncu. Tokom šestomesečne misije „svemirska jahta” ploviće ka planeti Venera. Ako ovaj projekat uspe, Japanska svemirska razvojna agencija planira u budućnosti misije do Jupitera „jedrom” duplo većim od ovog. Ikaros, vredan 40 miliona evra, biće prvi ove vrste duboko u svemiru, budući da su prethodni projekti „završavali” samo u Zemljinoj orbiti.
Naziv Ikaros je akronim (Interplanetary Kite-craft Accelerated by Radiation of the Sun), ali aludira i na grčkog mitološkog heroja Ikara koji je leteo ka Suncu.
Ikaros, navode u agenciji, vide kao „svemirski brod iz snova” jer ne zahteva ni motor ni gorivo. Ikaros će biti i „brojač” svemirskog otpada, ali će i posmatrati i polarizaciju i pravac gama zraka, koji su, kako se smatra, fenomen izazvan rođenjem zvezda.

Japan planira da gradi lunarnu bazu
Japan je postao najveći igrač u svemirskoj industriji poslednjih godina. Svemirska agencija predložila je da japanska vlada u narednih pet godina pošalje i vozilo-robota na mesec i sagradi prvu lunarnu bazu do 2020. godine. Ovaj robot bi uzimao uzorke sa površine i slao informacije na Zemlju, a koristio bi solarnu energiju. Ovaj projekat koštaće Japan milijardu evra u narednih deset godina.

Predstojeća misija sastoji se iz četiri zadatka:
1. Poslati u svemir jedro Ikaros,
prekriveno solarnim ćelijama
debljine 7,5 mikrometara (ljudska
dlaka je debela 100 mikrometara).
2. Da solarne ćelije počnu da
skupljaju energiju Sunca.
3. Da se vidi da li će se ova
svemirska jahta i kretati kako je
teoretski zamišljeno.
4. Upravljati jedrom po utvrđenoj
orbiti.

Putnici će morati da osete bestežinsko stanje na simulatoru, ali i da prođu kroz psihološke pripreme... Iz Srbije se za sada za turističke letove u svemir jedini raspitivao menadžer Saša Dragić, kaže za „24 sata” Osiječanin Zlatko Starčević, koji ima ekskluzivno pravo za sve bivše jugoslovenske republike da zastupa kompaniju „Virdžin galaktik”, koja te letove organizuje. TURIZAM - Kampanja je dosad urađena samo u Hrvatskoj, gde se prijavilo četiri osobe koje su zainteresovane za turistički let u svemir. Od početka sledeće godine, kada ćemo krenuti u ozbiljnu kampanju na srpskom tržištu, očekujem da će biti još veće interesovanje i u Srbiji - kaže Starčević. Starčević, u prvoj izjavi za srpske medije, za „24 sata” kaže da će u početku letovi biti organizovani jednom nedeljno, a kada program zaživi očekuje se da budu oranizovana i po dva putovanja dnevno. Pripreme za put će trajati pet do sedam dana i održavaće se u pustinji Mohave u SAD, gde se nalazi i kosmodrom. Putnici će morati da osete bestežinsko stanje na simulatoru, ali i da prođu kroz psihološke pripreme. U letelicu može da stane šest putnika i dva pilota. Let traje četiri sata, a na visini od 400 metara letelica će se zaustaviti i određeno vreme će putnici imati priliku da borave u bestežinskom stanju i gledaju Zemlju. - Cena leta je 200.000 dolara. Taj novac se može platiti odjednom ili na rate, s tim da će u rasporedu letenja prednost imati oni koji su celu sumu isplatili odjednom. Oni koji plaćaju na rate moraće čekaju dok ne isplate celokupnu sumu - kaže Starčević. U svemir neće moći da putuju osobe sa srčanim tegobama i dijabetesom. Svako će proći lekarski pregled i konzilijum lekara će donositi definitivnu odluku o tome ko je sposoban za put. Svaki putnik će pre nego puta potpisivati da leti na sopstvenu odgovornos Ovaj Osječanin koji živi u Češkoj kaže i da očekuje da će cena leta biti znatno niža. Prvo poletanje zakazano je za 2010, a prvi putnici biće Ričard Brenson, milijarder i vlasnik „Virdžin galaktika”, i njegovi roditelji.Saša Dragić juče nije bio dostupan za komentar. put u svemir u brojkama: 200.000 dolara košta put 2010. prvo poletanje 400 km visina do koje se putuje 7 dana traju pripreme za pu 6 mesta za putnike ima u letelici 4 Hrvata su se prijavila za put 2 pilota idu na svaki put Više informacija i video sa simulacijom planiranih priprema i letova možete videti na Virgin Galactic sajtu.