To je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veča od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grčke reči u značenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
Posto je dosta blizu moguće je u kraćim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni prečnik Meseca.
Kroz nekoliko milijardi godina Sirius će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je zivot nekih zvezda.
Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu.
Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine.
Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za četvrtinu dana du?e nego ?to se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara.
Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona.
Po sazvezđu u kome lezi Sirius od antičkih dana zove jos i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se jos od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu ?to uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja.
Zvezda Sirius se u nasim krajevima moze videti od jeseni do početka proleca, ali posto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad nasim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji.
Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pasu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.
Tamna energija Poslednjih godina gomilaju se dokazi u prilog činjenici da je, osim tamnom materijom svemir bogat i tamnom energijom. To pre svega pokazuju merenja dalekih supernova koja nedvosmisleno ukazuju da se sirenje svemira ubrzava, a ne usporava kako se donedavno mislilo. Kako sva uobičajena materija deluje gravitaciono privlačno i tako usporava sirenje svemira, ovo ubrzavanje ukazuje na novi sastojak svemira koji deluje u suprotnom smeru i tera ga da se siri sve brze. Taj je sastojak prozvan tamna energija. Sta je ona zapravo i koje je njeno poreklo je jos uvek nepoznato, ali postoji nekoliko teorija. Najpoznatija od njih je da je ta tamna energija tzv. kosmička konstanta koju je jo? davno u svoje jednačine uveo (pa odbacio) A. Einstein. Smrt zvezde Velike zvezde umiru u eksplozijama supernova ostavljajući ostatke poput ovog u sazvezđu Labuda (slika je u frekventnom pojasu X-zraka). Nedavna posmatranja vrlo dalekih supernova govore da se sirenje svemira ubrzava i da je prostor ispunjen tamnom energijom koja deluje gravitaciono odbijajuće. (Foto: N.Levenson/NASA.) Pored spomenutih merenja supernova, ovih dana su objavljeni i novi rezultati merenja temperaturnih nejednakosti u kosmičkom pozadinskom zračenju. Te nejednakosti zavise od geometrije svemira i merenja pokazuju da je svemir priblizno ravan. Kako je iz direktnih merenja gustine materije u svemiru poznato da te materije ima premalo tj. da bi po njoj samoj svemir morao biti zakrivljen, potrebno je dodati tu "tamnu energiju" koja dopunjuje delovanje materije i "izravnava" svemir. Istovremeno, ti rezultati pokazuju da će se ?irenje svemira večno nastaviti. Svemir kao sočivo Merenjem veličine hladnih i toplih mrlja na fotografijama pozadinskog zračenja moguće je odrediti geometriju svemira. Kosmičke simulacije predviđaju u slučaju ravne geometrije (one koja se uči u skoli) dominaciju mrlja veličine otprilike jednog lučnog stepena (dole sredina). S druge strane, ukoliko je geometrija prostora zakrivljena, zakrivljivanje putanja zraka svetlosti će deformisati sliku. U pozitivno zakrivljenom svemiru (u kojem paralelni pravci konverguju jedan drugom) svemir će delovati kao sočivo i strukture će izgledati veće od jednog stepena. Suprotno tome, u negativno zakrivljenom svemiru strukture će izgledati manje (dole desno). Poređenje ovih modela sa fotografijama projekta BOOMERANG (gore) govori da je svemir priblizno ravan. (Ljubaznošću BOOMERANG kolaboracije.) Kad se sve sabere, ispada da u svemiru postoje tri glavne vrste tamne materije. Kao prvo, postoji "obična" tamna materija koju sačinjavaju objekti sastavljeni od obične barionske materije (protona i neutrona). To mogu biti proto-zvezde koje su prelagane da bi svetlile, neutronske zvezde, crne rupe, itd. Vidljive zvezde čine oko pola posto ukupne mase/energije svemira, a ova obična tamna materija oko 4-5 posto. Zatim postoji nebarionska tamna materija sastavljena od jo nepoznatih čestica (mo?da suprasimetričnih WIMP čestica) koja sačinjava oko 30-40 posto ukupne mase/energije svemira. Preostalih 50-70 posto pripada onda toj tamnoj energiji.